Dehran Hajrizi sa svojom porodicom živi u Đerdapskoj ulici, u dve prostorije, od četrdeset kvadrata. Već tri godine su bez struje. Privremeno su na korišćenje dobili agregat, ali će uskoro morati da ga vrate.
Žive od socijalne pomoći, a nešto zarade i od prodaje sekundarnih sirovina. Da jedna muka nikada ne ide sama, kako narodna izreka kaže, potvrđuje i njihov slučaj. Osim što žive u malom prostoru, bez uslova za život koji su adekvatni, Dehran kaže i da njegova supruga ima probleme sa srcem,a ni on, kako kaže nije svog zdravlja. Pored toga, i jedan unuk ima zdravstvene probleme. Uskoro treba da se rodi još jedan član ove mnogobrojne porodice.
Nemamo sredstava da platimo dugovanja. Bio sam u Elektrodistribuciji i rekli su mi da ne mogu da nam pomognu. Moram odmah da uplatim 80.000, a 31.000 u ratama. Predavao sam desetak puta zahtev u opštini i niko se nije odazvao. Ljudi se izoluju oko nas Roma, da ne kažem cigana. Danas ću da pišem molbu i Aleksandru Vučiću. Bez struje smo mrtvi ljudi. Sa 13 do 14 hiljada dinara primanja može li da se izdržava petnaestočlana porodica? Sin prima 21 hiljadu, ali sa tim parama ne može da se živi. Vodu imamo i oslobođeni smo plaćanja. Ja bih zamolio Grad Valjevo da nam izađu u suret i da nam pomognu što pre, priča nam Dehran.
Oni koji idu u školu, ne mogu da urade domaće zadatke jer je u kući mrak, kaže on. A deca imaju skromne želje. Na pitanje šta im nedostaje, stidljivo odgovaraju: „Samo struja i po neka igračka“.